Elektronska umetnost i Internet 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Fakultet za kulturu i medije

М Е Г А Т Р Е Н Д У Н И В Е Р З И Т Е Т
Ф А К У Л Т Е Т З А К У Л Т У Р У И М Е Д И Ј Е , Б Е О Г Р А Д
Наслов
-Електронска уметност и Интернет-
Име и презиме студента Смер - novinarstvo
Beograd, Decembar, 2008
1. Садржај
2. Увод........................................................................................................... 3. 3. Oстварење интерактивног дела....................................................... 3. 3. 1. Internet kao najmla|i elektronski medij………………………………. 4. 4. ^ari interneta......................................................................................... 5. 4. 1 . Stvarala^ki Internet............................................................................ 7. 5. Долазеће доба интерфејсера……………………………………………. 9. 5. 1. Интернет је живот………………………………………………………. 11. 6. Закључак…………………………………………………………………. 13. 7. Списак коришћене литературе и грађе………………………………… 14. 8. Вебографија……………………………………………………………… 15.
2. UVOD
За електронску еру у којој живимо карактеристична је електронска уметност. Под овим термином подразумевају се  луминокинетика, видео-арт, компјутерска уметност, звучни амбијенти, роботи, електрографика, електронска музика, хипертекст, Интернет и многе друге области и подобласти где је основни генератор слике, звука и текста електрична енергија. Појава ове сасвим нове уметности поклапа се са врхунцем (крајем) модерне, са идејама дематеријализације уметничког објекта почетком шездесетих година, са преласком уметничког стваралаштва у менталне сфере, са залагањем за мултипликовану, модуларну, демократичну, некомерцијалну и планетарну уметност, чије одлике су и мултимедијалност, процесуалност, интерактивност и телекомуникативност.
3. Остварење интерактивног дела
Све ове карактеристике уметности друге половине 20. века електроника и кибернетика садрже у својој природи и бити, те је стога разумљив убрзан развој ових медија и њихово прихватање од стране стваралаца различитих профила. Електронска уметност је заиста нематеријална; она не заузима просторну  запремину  већ  се  најчешће  појављује  на  површини   мониторских  екрана, у виду емитованог светла и звука, или у просторима у којима су постављени други светлосни и звучни извори. У случају прекида дотока струје нестаје и електронско дело, односно престају да буду видљиви записи који се налазе у шифрованом облику на магнетним дисковима и тракама, или урезани бинарним кодовима на CD ROM-овима. Управо због те своје нематеријалности електронска уметност је веома погодна за складиштење, транспорт, дистрибуцију и умножавање. Једно електронско дело  може се гледати истовремено  на разним крајевима света, као што је то, уосталом, случај са телевизијом или радијом који спадају у исту медијску породицу. Електронска дела умножена у милионским тиражима стижу до својих корисника у идентичној форми , што им даје карактер демократичности и чиме скидају са вековног пиједестала уникатно уметничко дело као својину повлашћених.
Умножавањем дела електронске уметности постају и јефтинија, дакле доступнија широкој популацији, чиме је и мисија електронске уметности ефикаснија и наглашеније присутна у свакодневном животу. Нарочито велики пробој у дистрибуцији електронске уметности направио је Интернет, са стотинак милиона корисника, чијим каналима се однедавно преносе и звучни и видео записи, па практично сваки учесник ове светске отворене мреже може да емитује сопствени мултимедијални програм, а истовремено може директно да се укључи и реагује на програме других, што представља потпуно остварење сна о интерактивности уметничког дела. Остварује се и сан о универзалном, глобалном уметничком делу које би било истовремено и перманентно  доступно читавој популацији планете.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]